Marija Čalija logo

5 grešaka koje ne sme praviti profesionalni PMU artist

1. Ne sagleda i ne predoči sve faktore koji mogu uticati na krajnji rezultat

Godine, tip kože, stanje kože, ten, trenutno zdravstveno stanje, količina i raspored,  prirodnih dlačica, debljina i boja dlačica, oblik lica, kako svetlost pada na arkadu, stil klijenta, spremnost da ispoštuje posttretmansku negu itd…Nisam sve nabrojala, ali dovoljno da se shvati kompleksnost dobijanja maksimalno dobrog krajnjeg rezultata i izbegavanje grešaka.

Sa druge strane, osim informacija koje treba da prikupi onaj ko izvodi tretman, tu su i faktori koje treba objasniti klijentu. Treba predočiti faktore koji utiču na trajnost i ponašanje pigmenta, kao i posledice kontinuiranog unošenja pigmenta u kožu (ukoliko klijent ima stari rad ili prečesto želi korekcije).

Ukoliko se iznad pomenuto uradi površno, odnosno propusti, lako ćemo dobiti nezadovoljnog klijenta i neprofesionalni rad, a moguće i jako loš.

2. Ne uputi klijenta u aftercare

Kraj tretmana je, vi ste oduševljeni kako ste izveli tretman, klijent uzbuđen zbog novih obrva, žuri dalje, vama stiže sledeći klijent, fotkate rad, hvala, prijatno, doviđenja, vidimo se!

Ups! Niste objasnili klijentu posttretmansku negu. Kada sme da se umije, da li sme da maže kremu, kada i kako se ljušti boja, šta je očekivano, šta nije itd. Klijent nema iskustva sa ovakvim tretmanima, smatra da, ako mu niste ništa rekli, ne treba da vodi posebno računa.

Može se desiti da izgori na suncu, da maže agresivne kozmetičke preparate, da ljušti boju kada počne da se skida i sl. Ta vrsta propusta može umnogome uticati na krajnji rezultat tretmana, zato je ovo stavka kod koje ne sme doći do greške.

Obavezno usmeno prođite sa klijentom aftercare pravila, a moj predlog je i da ih imate na papiru koji ćete dati klijentu da ponese sa sobom, kao i da šaljete taj dokument mejlom, ukoliko praktikujete prikupljanje mejlova klijenata i taj vid komunikacije.

3. Spusti higijenske standarde

Kao što u novootvorenom restoranu primetimo bogatije porcije, konstantan osmeh konobara, sveže oprane stolnjake bez fleka, tako se vi na početku trudite da perete ruke kao hirurg, da ne pipate telefon u toku rada, da se folijom ako treba i duplo obloži sva oprema sa kojom dolazite u dodir itd.

Neretko se dešava da kada dođemo u onaj isti restoran nakon par meseci porcije budu manje, neki sastojak se preskoči, ups, neka bubica u supi, konobar nema više onaj osmeh, stolnjak je isflekan itd.

To se isto može desiti i sa vašim kriterijumima za higijenske uslove. Ma samo da pogledate nešto na (punom bakterija!) telefonu, ma malopre sam prao/la ruke, ne moram sad opet, ma dobro, nema sad vremena ponovo sve da se oblaže, žurimo i sl.

Ni slučajno.

Pri ovim tretmanima se otvara koža i to je samo po sebi dovoljna činjenica koja zahteva visoke higijenske standarde koji stalno treba da su na umu.

Razumem. Znam kako izgleda dan kada se klijenti smenjuju kao na traci i kada ste u žurbi da sve postignete, ali NIKADA ne pravite kompromise na račun higijene.

Nikada. Budite onaj restoran koji vas i posle 10 godina oduševi kao prvog dana.

4. Ne prati aktuelnosti i ne ulaže u svoje veštine

Nova društvena mreža, nova opcija na Instagramu, nova vrsta PMU igala, novi bolji anestetik, nova tehnika? Ma ne, meni je super ovako, imam klijente, navikao/la sam, samo izmišljaju nešto.

Ja da idem na novu obuku? Pa smatram da znam dovoljno, ako ne sve, ne mogu da gubim vreme.

Hmm…ok, može i tako, ali do kada? Dok vas ne prešišaju svi koji prate dešavanja i idu u korak sa razvojem svoje delatnosti. A to se desi vrlo brzo.

Pratite konkurenciju, relevantne izvore/organizacije, takmičenja, proizvođače opreme, pigmenata, promene u marketingu i trudite se da kada god možete ispratite sve to, nadogradite i usavršite svoje veštine. Kada odete dovoljno u dubinu svog stručnog poziva, dobro je poraditi i na širini.

Greška je ako mislimo da smo sve saznali, jer ako ne napredujemo – to nije stagnacija – to je nazadovanje.

5. Slepo sluša želje klijenta

Tu smo zbog klijenata, slažemo se. Da njima ulepšamo lice, dan, popravimo raspoloženje, napravimo pozitivnu promenu.

Po cenu radne etike i profesionalnosti? Ne.

Klijent donese fotografiju obrva/ajlajnera/usana koja apsolutno nije adekvatna za njegovo/njeno lice. Ne odgovara obliku lica, prirodnoj boji vlasi, količini prirodnih dlačica, nisu ispoštovana pravila simetrije itd.

,,Ali to je sada trend, ja želim to, vidi kako je dobro!“

Standardna šminka koju menjate svakoga dana može služiti za praćenje trendova i eksperimentisanje, ali trajna šminka – ne.

Trajna šminka može ispuniti želje klijenta do određene mere, ali vaša radna etika ne treba da posustane pred neadekvatnim zahtevima klijenata.

Klijent može odabrati svetlije/tamnije, malo šire, malo uže i u određeni slučajevima može odabrati tehniku, ali ni po koju cenu ne treba slepo slušati te želje.

Kao što smo pomenuli pod brojem 1, uputite detaljno klijenta, objasnite mu zašto je za njega/nju nešto dobro/loše i zajedno dođite do rešenja koje je u skladu i sa vama i sa klijentom.

Taj rad će predstavljati vas gde god da klijent ode. Taj rad ste vi. Uvek imajte na umu da će se vaš integritet i doslednost radnoj etici više dugoročno isplatiti od te trenutne naplate tretmana. Tako gradite poverenje, svoj stil i ime.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.